Zagajička brda – predeo iz mašte

Ove godine svi putevi su vodili i vode u Srbiju. Ograničene mogućnosti za putovanja u inostranstvo uticale su na to da počnemo otkrivati skrivene kutke naše zemlje. Čini mi se da smo se sada, u vreme pandemije, više okrenuli sebi, svojim potrebama i najbližoj okolini. Saznali smo da Srbija ima pregršt vodopada, dvoraca, jezera i drugih lepota vrednih naše pažnje.
Jedna od destinacija do koje su ovoga proleća, leta, a sad i jeseni, svi putevi vodili (pored Golubačke tvrđave, Banjske stene i Pačir banje) jesu i Zagajička brda. Mesecima unazad gledala sam fotografije zaobljenih brda i rešila da se i lično uverim da su toliko nestvarna kao što se na slikama čini. Jedinstvena talasasta brda su raj za sve ljubitelje netaknute prirode, pešačenja, ali i za fotografe. Iako slika ne može da dočara ono što oko vidi, ovo je, ipak, jedno od najfotogeničnijih mesta u Srbiji.

Zagajička brda vrh
Predeo slikan maštom

Deliblatska peščara

Jednog sunčanog oktobarskog jutra uputili smo se na izlet ka Deliblatskoj peščari i njenom najživopisnijem delu, Zagajičkim brdima.
Deliblatska peščara predstavlja jednu od najvećih kontinentalnih peščara u Evropi (površine oko 300km2) i nalazi se u jugoistočnom Banatu. Nastala je tokom ledenog doba, kada su jaki jugoistočni vetrovi preko lesne podloge razneli pesak iz nanosa Dunava i banatskih reka, da bi se tokom duge geološke istorije oblikovao dinski reljef. Poslednjih dvesta godina radi se na pošumljavanju kako bi vegetacija vezala pesak. Ova stepska formacija je 1977. godine proglašena za Specijalni rezervat prirode prve kategorije i pod zaštitom je države. Deliblatska peščara obiluje retkim i endemičnim vrstama te je jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u Srbiji. 

Zagajička brda
Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara

Zagajička brda su smeštena na severoistoku peščare. Zahvataju 250 hektara i nalaze se na teritoriji sela Grebenac, u opštini Bela Crkva. Svoj talasast izgled duguju činjenici da su peščane dine prekrivene tankim slojem zemljišta koje je obraslo stepskom vegetacijom (niskom travom).
Brda ne prelaze visinu od 300 metara, ali se zbog niskog okolnog terena čine znatno višim. Na njima nema naselja, niti stanovnika. Samo priroda i vi. Zar to nije najbolja kombinacija za reset od stresa i gradske gužve?

Zagajička brda jesenje boje
Jesenje ruho Zagajičkih brda

Kako stići do Zagajičkih brda?

Da biste došli do ovog prirodnog rezervata iz Beograda, imate dve mogućnosti. Jedna je preko Pančeva i Kovina, a druga preko Pančeva i Alibunara. Prva ruta je nešto kraća ali sam pročitala da je put loš sa dosta rupa, pa smo se odlučili za drugu. Iz Pančeva se vozi putem ka Vršcu i u mestu Uljma, kod pumpe, skreće se desno na put za Belu Crkvu. Nakon 10-ak minuta lagane vožnje stiže se do sela Grebenac. Odmah posle vetro parka naišli smo na nekoliko parkiranih automobila i kolski put koji se odvaja u levo.

Zagajička brda put
Kolski put

 Ne postoje nikakvi putokazi, meštani su nas uputili u kom pravcu da krenemo. Od mesta gde prestaje asfalt, do vrha Zagajičkih brda pešačili smo dobrih sat i 15 minuta (negde oko 5 kilometara) putem koji ide između njiva i koji se do ekspanzije turizma ka ovoj destinaciji koristio za traktore. Da napomenem da je zemljani put sasvim korektan, automobili mogu da se voze, ali mi nismo hteli da rizikujemo (mada sam u nekoliko navrata zažalila što nismo, bar donekle, krenuli autom). Dakle, ako ste iskusan vozač, imate auto koji nije previše nizak i želite da skratite vreme pešačenja, kolima možete do samog vrha. Ali, ako ste ambiciozni kao što smo mi bili, možete krenuti pešice i sa dušom u nosu stići do vrha. Ne mari, umor i žuljevi se zaborave kad ugledate zatalasano žuto-zeleno more svuda oko vas.

Zagajička brda

Šetnja kroz krajolik slikan maštom

Pregazili ste kilometre staza koje su utabale hiljade turističkih stopala ovoga leta. Smenjivali su se ne preterano inspirativni predeli. Njive, kukuruzišta i strnjike. U daljini vidite obrise Vršačkih planina i Karpata. Na momente se pitate da li je vredno, i da li, zaista, tamo negde postoje skrivena brda o kojima ste slušali.
Baš kad pomislite da ste izgubili poslednji atom snage, ukaže se spomenik – obelisk koji služi kao orijentir. Tu ste. Kroz nekoliko minuta počinje vaša šetnja bajkovitim krajolikom. Jedno na drugo, nadovezuju se žućkasta brdašca ukrašena po kojim patuljastim drvetom. Priroda slika najlepše.

Zagajička brda usamljeno drvo
Usamljeno drvo na brdu

Duž vrhova postoje staze, koje se spuštaju u podnožja i opet dižu ka vrhu. Pitate se da li je moguće da se usred „evropske Sahare“, kako zovu Deliblatsku peščaru, krije jedna ovakva oaza. Moguće je. Upravo zato što su dugo bila skrivena, priroda je i ostala netaknuta. Nadam se da će tako i ostati, i da ekspanzija turizma neće da naruši i naruži prirodu.

Ovaj izlet je pravo zadovoljstvo za ljubitelje pešačkih tura i od srca ga preporučujem. Možete poneti klopu, ćebe i ispod nekog drveta organizovati piknik. Svakako, želim da naglasim da na izlet ne krećete bez vode, zaliha hrane i udobne obuće. Pratite staze i orijentire, dešava se da, zbog dometa, navigacija zakaže, tako da se ne oslanajte previše na nju. Takodje, postoji mogućnost da angažujete lokalnog vodiča koji poznaje teren da vas sprovede stazama i usput ispriča neke zanimljive informacije. Za koju god opciju da se odlučite, nećete pogrešiti. 

Beskrajno zelena oaza u maju, se do oktobra pretvara u žuto-braon bajku. Brda su posebna u svako doba godine, ali kažu da su najlepša u maju i krajem oktobra. Imala sam priliku da ih vidim u žutom ruhu, ostaje da ih doživim u proleće.
Davno reče veliki Dostojevski „Što je teži uspon uz brdo, to je lepši pogled s vrha“. Nemam ništa da dodam, preostaje mi samo da se složim sa izrečenim. Bar kada su u pitanju Zagajička brda.

Ukoliko ste već posetili Zagajička brda pišite mi utiske. Kao i uvek, za sva dodatna pitanja i nedoumice stojim na raspolaganju.
Ako smatrate da je tekst koristan podelite ga sa prijateljima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.