Sarajevo – između istoka i zapada

Kažu da putovanja nisu ista sa 25 i sa 35 godina, i rekla bih da su u pravu. Sarajevo sam posetila pre, ravno, deset godina i sasvim drugačije ga doživela. Ovaj put sam imala više vremena da mu se prepustim, dozvolim da me osvoji i vratim kući prepuna utisaka.
Dobrodošli u grad u kom istok u zapad koketiraju, poput dvoje mladih čija je ljubav, zbog glupih društvenih pravila, zabranjena.
Spoj istoka i zapada, bogata istorija, još bolja hrana i preljubazni domaćini, utisci su koje nosim iz ovog grada.

Baščaršija 

Živopisna četvrt je, bez ikakve dileme, prva asocijacija kada neko spomene Sarajevo. Kako i ne bi bila kad već 5 vekova ponosno ispisuje istoriju na desnoj obali Miljacke.

Sarajevo Baščaršija
Baščaršija

Baščaršija, kao kulturni i trgovački centar grada nastaje u 15. veku, konkretno 1462. godine kada je Isa-beg Isaković sagradio han i nekolicinu dućana. Ime potiče od reči BAŠ – glavna, i reči ČARŠI, što se odnosi na bazar. Na samom ulazu u Baščaršiju nailazite na Sebilj – drvenu česmu koja je u prošlosti imala ulogu da napoji žedne prolaznike, a danas je, jedini preostali sebilj u celom gradu, omiljena lokacija za fotografisanje svakom posetiocu.

Sebilj

Unutar ove četvrti možete obići važne istorijske objekte kao što su Begova džamija, Morića han, sahat-kula, bezistan i brojne zadužbine Gazi-Husrev bega. Ali, pravu dušu Baščaršije čine mali dućani i zanatlije koji se trude da svoje umeće prenesu na mlađe naraštaje.

Nekada davno stara čaršija je bila podeljena po esnafima, gde su preovladavale srodne zanatlijske radnje. Iako su neki zanati danas izumrli, stari nazivi ulica i duh prošlosti su zadržani. Tri najstarije ulice su Sarači, Kazazi, Bazardžani.
U nastavku vam donosim imena najpoznatijih ulica i objašnjenje naziva:
KAZANDŽILUK – meni najlepša ulica u starom delu grada. Ime je dobila po zanatlijama koji su izrađivali bakarne rukotvorine. 

Sarajevo kazandžiluk
Kazandžiluk

SARAČI – glavna ulica u Baščaršiji ime je dobila po saračima, zanatlijama koji prave predmete od kože.
MUDŽELITI – po mudželitima (knjigovescima), značajna jer je se u njoj nalaze Sahat kula, imaret i najstariji javni toalet.
KUJUNDŽILUK – ime nosi po kujundžijama (zlatarima).
HALAČI – po halačima, majstorima koji su punili jorgane.
KAZAZI – su bili zanatlije koje su pravile ukrasne predmete od svile i vune. Poslednji dućan kazasa je zatvoren daleke 1947. jer je primat preuzela jeftinija industrijska roba. Danas se u ovoj ulici nalaze butici, suvenirnice i art galerije gde se mogu kupiti autentični predmeti.

BRAVADŽILUK – nekad ulica bravara, danas ulica hrane (buregdžinica, ćevabdžinica), u svakom slučaju nezaobilazna za putnika namernika.
ABADŽILUK – po abadžijama, krojačima seljačke muške odeće od finog sukna.
Ima ih sijaset, i svaka ulica priča svoju priču, a ako se prepustite, vraća vas nekoliko vekova u prošlost, u osmanski period.

Grad razlika

Ako ste mislili da je Sarajevo isključivo istočnjački grad, prevarili ste se. On je mesto gde se prepliću istok i zapad.
To vam postane jasno kad dodjete na sam kraj ulice Sarači, tamo gde se završava Baščaršija a počinje ulica Ferhadija.

Sarajevo Ferhadija
Ulica Ferhadija

Kao magijom, iz jedne epohe zakoračite u drugu. Istočnjačku arhitekturu smeni srednjoevropska. U samo nekoliko koraka. To je i najveća draž Sarajeva. Što oduvek širi ruke svim ljudima i verama. Zbog činjenice da se ovde ukrštaju tri velike monoteističke religije, zovu ga i evropski Jerusalim. Nisam nikada bila u gradu gde su na nekoliko stotina metara smeštene džamija, pravoslavna crkva, katedrala i sinagoga.

Katedrala Srca Isusova

Šest vekova dugu istoriju Sarajeva obeležila su velika istorijska previranja. Svedok burne prošlosti je arhitektura, na kojoj su pečat ostavljali brojni osvajači koji su prošli dolinom Miljacke. Tako danas u gradu možemo izdvojiti 4 dela i to osmanlijski, austrougarski, komunistički i moderni.

Šta videti u Sarajevu?

Šetnja kroz Sarajevo je kao putovanje kroz vreme koje, po nekom nepisanom pravilu, započinje od Gradske vjećnice – veličanstvenog zdanja austrougarske arhitekture. Za vreme rata 1992. zapaljena je i tom prilikom uništen je veliki broj knjiga i istorijskih dokumenata.

Gradska vjećnica

Odmah preko reke nalazi se Inat kuća-simbol bosanske tvrdoglavosti i inata. Naime, ova tipično turska kuća je nekada bila na desnoj, pa je premeštena na levu obalu reke jer je zasmetala za gradnju tramvajske pruge. Vlasnik je odbio da kuću proda, tražio je pozamašnu svotu dukata i da se kuća, deo po deo prenese na levu obalu. Tako je i učinjeno. Vlasnik je dobio šta je hteo, kuća u kojoj je danas tradicionalni restoran stoji kao podsetnik na upornost da se istera svoje.

Sarajevo inat kuća
Inat kuća

Dalje, niz Vilsonovo šetalište uz Miljacku, smenjuju se mostovi i zdanja kao nemi svedoci da je Sarajevo sa istokom i zapadom na ti.
Po mom mišljenju najlepša građevina u celom Sarajevu je Akademija likovnih umetnosti. Iako na prvi pogled podseća na parlament u Budimpešti, nije reč o političkoj, već o obrazovnoj ustanovi. Što ima smisla, studenti o umetnosti uče u zdanju koje je čista umetnost. Ovo arhitektonsko blago, nekada je bila evangelistička crkva, da bi od 1981. dobilo današnju funkciju. Tik uz akademiju nalazi se most „Festina lente“, projekat studenata druge godine Akademije likovnih umetnosti, izgrađen 2012. sa ciljem da se povežu i obogate sadržaji na obalama Miljacke.

Sarajevo
Akademija likovnih umetnosti

Za Sarajevo i Latinsku ćupriju nad Miljackom veže se jedan od najsudbonosnijih događaja 20. veka, koji je preokrenuo tok istorije i bio povod za početak Prvog svetskog rata – atentat Gavrila Principa na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. U zgradi ispred koje je izvršen atentat smešten je Muzej Sarajeva 1878-1918. u kome možete saznati mnogo toga o gradu za vreme austrougarske vladavine.

Miljacka

Nakon što obiđete centar, ostaju vam još dve lokacije nadomak grada koje od srca preporučujem. To su brdo Trebević i Vrelo Bosne. Do brda Trebević vodi Sarajevska žičara ili, kako je Sarajlije zovu uspinjača. Izdvojite par sati da doživite i iskustvo uspona trasom dugom 2100 metara, dok grad ispod vas kao da ponire. Povratna karta košta 10 evra (za građane BiH je jeftinije), što je malo skupo za 8 minuta vožnje u jednom, i još 8 u drugom pravcu, ali vredi! Pogled sa Trebevića brda, sa 1160 metara na okolne planine i kotlinu u kojoj je smešteno Sarajevo predstavlja neprocenjivo iskustvo.

Sarajevo trebevic
Vidikovac na Trebevića brdu

Inače, žičara na ovom mestu postoji od 1959. godine i decenijama je bila simbol glavnog grada BiH, sve do devedesetih, kada je u ratu uništena.Današnja moderna konstrukcija, puštena je u rad 2018., ima 33 kabine sa kapacitetom od po 10 putnika.

Sarajevo pruža jedinstven doživljaj, sa svih strana okruženo je visokim planinama (Jahorina Bjelašnica, Igman), te je moguće kombinovati obilazak grada sa planinarenjem. Odlučile smo da to ostavimo za neki naredni dolazak.

Vrelo Bosne

Kada smo se iz centra zaputili ka vrelu Bosne nisam mogla ni da zamislim da se na svega dvadesetak minuta vožnje od užurbanog grada nalazi takva oaza mira. Na slikama je lepo, ali je uživo nestvarno.

Sarajevo vrelo Bosne
Vrelo Bosne

Spomenik prirode vrelo Bosne pod zaštitom je države kao predeo izuzetnih odlika. Podno planine Igman, u zelenom okruženju četinara i bukvi, smešten je pravi prirodni biser ovog kraja. Kolima možete doći do samog ulaza u kompleks tako da put nije zahtevan i ako imate decu. Vrelo Bosne se sastoji od nekoliko kraških izvora, koji iz krečnjačke unutrašnjosti izbijaju pod pritiskom i uz jak huk vode. Labudovi koji plivaju u tirkiznim jezercima, drveni mostići i uređene staze samo doprinose užitku.

Šta probati u Sarajevu?

U gradu bogate istorije sve počinje i završava se dobrom hranom. Gastronomija Sarajeva, bez dileme, zaslužuje poseban tekst, ali, ovde ću ukratko spomenuti šta bi trebalo probati (mada, čisto sumnjam da ne znate). Nemojte otići a da niste probali pite ispod sača, ćevape i kolače. Dobro, i kafu u fildžanima, sa sve ratlukom i šećerom, da umočite. Toliko je lepo služe da mi je prosto bilo žao što je ne konzumiram.

Sarajevo hrana
Kafa i tufahija na bosanski način

Što se ćevapa tiče dobile smo preporuku za 3-4 ćevabdžinice, ali savetujem da ne pitate meštane gde su najbolji, jer će vam svako reči drugačije. S’ ćevapima nema greške, svuda su dobri (prave se od čistog mesa, bez ikakvih dodataka)! Ipak, ostavite malo mesta i za kolače, jer su tek oni  posebna priča. Baklava, tufahija, urmašica, kadaif, lokum…dok ovo pišem ide mi voda na usta. Sve je preukusno i prilično jeftino.

U Sarajevu su rodjene brojne istaknute ličnosti, opevan je u najlepšim stihovima narodnih i pop pesama…s takvom ljubavlju govoriše o njemu da nam se nekako čini da ga znamo u dušu. I znamo ga, odmah se prepoznamo, čak i ako smo kročili prvi put na njegovo tlo.
Za kraj želim da kažem : Festina lente – požuri polako.
Ali, u Sarajevu ne žurite.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.