Palićko jezero – vojvođanska oaza mira

Na krajnjem severu Vojvodine, 8 km od Subotice smešteno je naše najveće prirodno i jezero sa najdužom turističkom tradicijom u Srbiji – Palićko.
Što se postanka tiče, postoji legenda da je jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado. Prema drugoj priči, ostatak je nekadašnjeg Panonskog mora.

Kako god, mi geografi ga svrstavamo u grupu eolskih jezera. To su jezera koja su nastala radom vetra tako što vetar u peščari oduva pesak do gornjeg nivoa izdani i na površini se pojavi voda. Pored Palićkog u Bačkoj peščari se nalaze još i Ludaško, Krvavo i Slano.
Palić se prvi put u spisima spominje u 15.veku kao Pali, da bi krajem 18-og počelo ispitivanje lekovitosti njegove vode. Prva gostionica Donja trščara i kupalište napravljeni su 1845. godine i to je bio začetak banjskog turizma na Paliću. Svoj turistički procvat doživljava krajem 19. i početkom 20. veka puštanjem u rad pruge Zemun-Budimpešta. U periodu od 1880 – 1914. godine ovde su se održavale sportske igre, takozvana Palićka olimpijada. Veliku ulogu u organizaciji imao je sportista i veleposednik Lajoš Vermeš.
Iz tog perioda potiče i većina objekata vrhunske arhitektonske vrednosti koji su i dan danas ukras ovog vojvođanskog dragulja.

Palićko jezero kula Bogojvar
Palićko jezero

Bar sto godina ranije me odvede pogled na arhitekturu ovog mesta. Najlepša secesionistička zdanja su Vodotoranj, Ženski Štrand, Velika terasa, Vila Lujza, Bogojvar i dr.

Vodotoranj u stvari predstavlja kapiju na samom ulazu. Arhitekti toga doba su zamislili da se u Veliki park ulazi kroz svečano izrezbarenu kapiju.

Vodotoranj Palićko jezero

Kada prodjemo kroz kapiju i nastavimo šetnju duž aleje ka jezeru, nailazimo na Veliku Terasu, najznačajniji secesionistički objekat na Paliću. Delo je čuvenih arhitekata iz Budimpešte, Jakoba i Komora. Danas, Velika terasa predstavlja najveći kongresni centar u okruženju.

Palićko jezero Velika terasa
Velika terasa

Odmah pored je i Muzički paviljon, zanimljiv zbog izgleda ali i tradicije da su se u jutarnjim i popodnevnim časovima u njemu održavali mini koncerti. Ovde su često gostovali muzičari iz cele Ugarske koji su svojom muzikom ulepšavali šetnju posetiocima.

Muzički paviljon Palic
Muzički paviljon

Najupečatljiviji objekat na obali jeste Ženski štrand. Drveno zdanje na vodi napravljeno 1912. godine, imalo je cilj da zaštiti žene koje se kupaju od radoznalih pogleda. 

Palićko jezero Ženski Štrand
Ženski Štrand

Danas se ovde nalazi kafić, ali zbog trenutne epidemiološke situacije i ograničenog broja gostiju nismo mogli da virnemo. Trebalo je da sačekamo da se uprazni mesto, medjutim, šetnja duž obale nam se učinila primamljivijom. 

Meni kao geografu bio je interesantan i Meteorološki stub koji pokazuje temperaturu, vlažnost vazduha i vazdušni pritisak. Treba li da spominjem da je izgled stuba potpuno u skladu sa izgledom drugih objekata posebne namene na Palićkom jezeru.

Palić
Meteorološki stub

Uz šetalište se nalaze dva prelepa zdanja i to Vila Lujza i Bogojvar (u prevodu Sovino gnezdo). Izgrađene su krajem 19. veka u švajcarskom stilu kao deo sportskog kompleksa sportiste i aristokrate po imenu Lajoš Vermeš. Vila Lujza je sada luksuzni hotelski objekat, dok je Bogojvar van funkcije i oronuo, ali se na prvi pogled može naslutiti njegov pređašnji sjaj.

Palić kula Bogojvar
Kula Bogojvar leti
Kula Bogojvar Palićko jezero
Kula Bogojvar zimi
Palić vila Lujza
Vila Lujza
Vila Lujza zimi

Palićko jezero posetiocima nudi pregršt opcija da kvalitetno provedu vreme. Obala je duga 17 km i celom dužinom uređena, tako da se mogu organizovati pešačke ture oko jezera. Okolina je zaštićeni park prirode u Srbiji, pa se mogu videti neke vrste koje predstavljaju retkosti (močvarna orhideja).
Kupanje se ne preporučuje zbog neispravnosti vode, međutim mi smo videli nekolicinu hrabrih kupača.
Zato plovidba jezerom predstavlja pravi zen. Katamaranom upravlja jedan fini gospodin, vožnja traje pola sata i košta 300 dinara.

Plovidba jezerom

Nakon pola sata tišine na vodi bićete preporođeni. I gladni. Od pomenutog gospodina dobile smo preporuku za restoran Mala gostiona, s tim da smo ipak ručale u restoranu Elizabet. Ovoga leta svuda u Srbiji se čeka na mesto.
Ukoliko dolazite sa decom nezaobilazan je Zoo vrt. Ovaj, za razliku od beogradskog, ima daleko bolje uslove za životinje koje slobodno šetaju u ograđenom delu.
U svakom slučaju iako nema kupanja, sadržaja neće nedostajati.  

Sve do ove godine sam nabrojeno puta slušala kako je Palićko jezero divno, ali sam tek pre nekoliko nedelja dobila priliku da se i uverim u to.
Godinama unazad urezana mi je slika ekološke katastrofe koju je Palić preživeo 70-ih godina XX veka. Naime, polovinom prošlog veka usled snižavanja nivoa vode i ispuštanja otpadnih voda došlo je do bujanje vegetacije i stvaranja velike količine mulja. Problem je kulminirao u leto 1970. godine kada je cvetanje algi u jezeru izazvalo nestanak kiseonika i pomor živog sveta. Doneta je odluka da se Palić isuši i basen očisti milja i vegetacije. U periodu od 1971-1976. jezero i turizam na njemu su zamrli. Nakon pet godina ponovo je napunjeno vodom i od tada se njen kvalitet pomno prati.

Drago mi je da sam sa ovom posetom to uspela da potisnem iz sećanja.
Šetnja oko Palićkog jezera stvara utisak da smo zakoračili u prošli vek. Sve je uređeno, skladno, prostrano, nema buke, samo tišina i priroda oko nas.

Palić od mene ima veliki plus i zbog humanog odnosa prema prirodi, gde, za razliku od drugih destinacija u Srbiji, njena ravnoteža nije narušena preteranom gradnjom.
Nadam se da smo naučili lekciju i da sa dostupnošću informacija u sadašnjosti možemo da promenimo svest, kako nam se u budućnosti slične katastrofe ne bi ponavljale.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.