Krit – letovanje na najjužnijem grčkom ostrvu

 Najveće, najsunčanije i najjužnije grčko ostrvo u beskraju Sredozemlja.
Kolevka najstarije evropske civilizacije.
Ostrvo predivnih plaža na kontaktu Evrope, Azije i Afrike.
Ostrvo kulture i avanture, kosmopolitsko mesto gde se prošlost i sadašnjost prepliću uvlačeći vas u sopstvenu mrežu.
Jednom rečju Krit.

Krit Balos

Prilikom prvog susreta opiće vas topao kritski vazduh pomešan sa prodornim ali i umirujućim zvukom zrikavaca koji dopire sa svih strana.
Krit je omiljena destinacija mnogih turista, što i ne čudi s obzirom na činjenicu da ga karakterišu predivna sredozemna klima, fantastična priroda i bogato kulturno istorijsko nasleđe. Godišnje ga poseti oko 5 miliona turista iz svih krajeva sveta, pa ga to čini i najposećenijim ostrvom Grčke.
S obzirom da sam veliki zaljubljenik u mediteranska ostrva na mojoj listi želja našao se i Krit. U jedan putopisni tekst teško da može stati sve što ostrvo nudi posetiocu, ali ja ću pokušati da pokrijem što više tema i predstavim ga na najbolji način.

OSNOVNE INFORMACIJE

Krit se nalazi u Istočnom Sredozemlju, ima površinu od 8336 km2 i peto je najveće ostrvo u Sredozemnom moru. Od Beograda je udaljeno oko 1500 km, a tokom letnjih meseci postoje direktne čarter linije do Hanje i Herakliona. Za one malo hrabrije postoji mogućnost dolaska sopstvenim automobilom do Atine, gde se u luci Pirej možete ukrcati na trajekt i za 8-9 sati plovidbe stići na Krit. Brodovi pristaju u lukama Heraklion (za one koji su se opredelili za letovanje na istočnoj obali) i Souda (za turiste koji letuju na zapadnoj obali).

GEOGRAFIJA KRITA

Geograf u meni nije mogao a da ne navede sve činjenice koje slede, da bi čitalac imao osnovnu predstavu o tome kako ostrvo izgleda.
U pogledu reljefa, sredisnji deo ostrva je pretežno planinski, dok su na severnoj i južnoj obali zastupljene primorske ravnice, pa su te oblasti i pogodnije za zivot. Idući od zapada ka istoku smenjuju se krečnjačke planine Ornon, Dikti, Idi i Lefka. Njihove padine su ispresecane klisurama i kanjonima po čemu je ostrvo jedinstveno u Grčkoj.
Obale Krita zapljuskuju 3 mora, Egejsko na severu, Libijsko na jugu i Levantsko na istoku.

Klima na Kritu je topla sredozemna, odlikuju je duga i topla leta, sa velikim brojem sunčanih dana, i blage kišovite zime. Kupališna sezona traje po 6 meseci, i to od maja do oktobra. Jedinu smetnju kupačima može da predstavlja severni vetar meltemi, koji duva tokom jula i avgusta.
I pored male količine padavina na Kritu je zastupljeno oko 2000 različitih biljnih vrsta, od toga je 160 endemičnih. Preovlađuju primorski bor, čempres, makija, divlja orhideja i veliki broj aromatičnih biljnih vrsta. Zbog svih blagodeti kažu da je i otac medicine Hipokrat, preporučivao boravak na ovom ostrvu. U antičko vreme se smatralo da prijatna klima, sunčeva toplota, vazdušne struje, zdrava hrana i lekovito bilje, kojeg ovde ima u izobilju, leče veliki broj bolesti.
Ovo ostrvo nudi sve, kupanje na odličnim plažama, sjajne krajolike u unutrašnjosti, šetnju kroz istoriju i uživanje u izvrsnoj hrani.

KULTURNO ISTORIJSKO NASLEĐE

Greh je doći na ostrvo samo zbog sunčanja i kupanja. Krit nudi mnogo više. Pored predivnih plaža i netaknute prirode prava je meka za ljubitelje kulture, istorije i umetnosti.
Poseban je osećaj koračati tlom kojim su koračali narodi najstariji evropske civilizacije – Minojske (3000 p.n.e. – 1150 p.n.e.). Veruje se da su Minojci na Krit došli sa grčkog kopna i tu se nastanili našavši plodno zemljište i povoljnu klimu. Najveći vladar bio je Minos po kome je cela civilizacija i dobila ime. S obzirom na strateški položaj Krita u Istočnom Sredozemlju, Minojci su kontrolisali trgovačke puteve koji su vodili ka istoku. Razvijali su se nezavisno od Grčke ne učestvujući u ratovima koje su Grci vodili. Njihove palate i gradovi nisu bili utvrđeni niti opasani zidinama.
Erupcijom vulkana na Santoriniju oko 1.400 godine p.n.e kritski gradovi su nestali u pepelu a priobalna mesta uništena razornim cunamijem.
Sa nestankom Minojske civilizacije Mikenci postaju dominantna politička snaga u egejskom području.

Najznačajniji arheološki lokalitet i nezaobilazno mesto ako se nađete na Kritu je KNOSOS (udaljen od Herakliona oko 6km), drevna palata i središte Minojske kulture. Palata je prekrivala ogromnu površinu i sastojala se od velikog broja prostorija što je poslužilo za mit o Minotaurovom lavirintu. Visokorazvijena Minojska kultura gradila je palate i druge građevine sa vodovodom i kanalizacijom, javna kupatila, vaze, ćupove i slične predmete koji su služili za čuvanje žita, maslina i vina. Ostaci stari hiljadama godina mogu se videti prilikom posete Knososu a na izlazu, u suvenirnicama se mogu kupiti replike tih predmeta, slike i drugi suveniri. Palatu Knosos otkrio je britanski arheolog Evans krajem 19. veka.

Krit Knosos
Ostaci palate u Knososu

Drugi najznačajniji arheološki lokalitet posle Knososa je FESTOS, po površini manji ali sa dobro očuvanim predmetima i gradjevinama.
Nalazi se oko 60 km južno od Herakliona u blizini plaže Matala. Ovaj nekada bogati grad osnovali su kralj Minos i njegov brat oko 200 godine p.n.e. da bi ga samo 300 godina kasnije zadesio zemljotres i skoro uništio. Ukoliko planirate posetu Matala plaži, Festos nemojte propustiti.

Prema jednom od brojnih mitova, vrhovni Bog Zevs je rođen na Kritu u pećini Psihro na planini Dikti. Nalazi se na visini od 1025 m i ukoliko ste spremni na dugo pešačenje uzbrdicom i veliki broj stepenika nakon posete pećini možete uživati u spektakularnom pogledu na ostrvo.

Još jedan izvanredan vidikovac sa impresivnim pogledom na planine severnog Krita i lagunu Balos jeste ostrvo GRAMVUSA. Na najvišoj tački nalazi se tvrđava koju su izgradili Mlečani a koja je služila za kontrolu pomorskih puteva i odbranu od Turaka. Ostrvo je danas nenastanjeno ako izuzmemo povremene turističke posete i koze koje pasu na padinama.

Gramvousa
Jedini stalni stanovnici ostrva Gramvusa

STANOVNIŠTVO I NASELJA

Krit danas broji oko 630 000 stanovnika. Populacija je mahom skoncentrisana na severnoj obali gde se nalaze i najveći gradovi, dok su na južnoj manja ribarska naselja.
Stanovništvo se u prošlosti pretežno bavilo poljoprivredom, gajenjem maslina i vinove loze, a danas je gotovo cela privreda okrenuta ka turizmu. To se prvenstveno odnosi na priobalje, u unutrašnjosti ostrva ljudi se i dalje bave poljoprivredom proizvodnjom i starim zanatima. Gajenje maslina ima tradiciju dugu hiljadama godina, stoga ne čudi da je maslinovo ulje sa Krita jedno od najboljih u čitavoj Grčkoj. Ukoliko dospete u centralni deo Krita a vrlo je verovatno da hoćete, na putu do plaža na južnoj obali, svratite u neko od sela gde se možete susresti sa tradicionalnim načinom života starosedelaca i njihovom kuhinjom. Krićani su izuzetno gostoljubivi i ponosni, drže do porodice, crkve i osećaja da su narod Grčke. Religija je veoma važan deo njihovog života, tome svedoče brojne crkve i manastiri na ostrvu.

Krit religija

Interesantan je podatak da većina Krićana poseduje oružje, ostrvo ima najveći odnos pištolja po osobi u Evropskoj uniji. Pucanje iz oružja prilikom venčanja, krštenja i drugih proslava deo je njihove kulture.
Jedan od najboljih načina da doživite autentičan život kritskog seljaka jeste da odete na Kritsko veče. Izlet podrazumeva posetu nekom od sela u planinama Krita i večeru u ondašnjoj taverni. Tokom večeri možete uživati u kritskoj muzici i igri meštana u narodnoj nošnji. Odlična hrana se podrazumeva.
Glavni i najveći grad ostrva je Heraklion, slede Hanja, Retimno, Agios Nikolaos, Lasiti i Hersonisos.

Heraklion
Heraklion

HERAKLION je glavni grad prefekture Krit. Broji oko 300 000 stanovnika i najveća je luka ovog dela Mediterana. Kroz dugogodišnju istoriju njime su vladali Vizantijci, Venecijanci, Mavari i Osmanlije, da bi u 20.veku, najzad ušao u sastav savremene Grčke. Heraklion je grad u kome mali broj turista odseda ali je nezaobilazna stanica za sve koji dodju na letovanje, najviše zbog toga što se u neposrednoj blizini nalazi arheološko nalazište Knosos. I da nije Knososa ovaj grad ima šta da ponudi znatiželjnom turisti.
Na prvom mestu tu je Arheološki muzej sa velikim brojem artefakata iz minojskog perioda (disk iz Festosa, glinene figure, oružje, freske, grnčarija, zlatni nakit…). Ako vas, pak, zanima period nakon propasti Minojske kulture onda posetite Istorijski muzej Krita gde možete naučiti dosta o istoriji Krita kroz vekove, sve do današnjih dana.
Na ulazu u venecijansku luku nalazi se tvrdjava Koules sagrađena u 16.veku, čija je uloga bila zaštita grada od upada osvajača. Zahvaljujući činjenici da su spoljašnji zidovi debeli preko 8 metara i da su Venecijanci izgradili zidine duge 4 km uspevala je čak 21 godinu da odoleva napadima Turaka pre nego što su osvojili grad.
Kao što sam već napomenula, Krićani su jako religiozni o čemu svedoči i veliki broj crkava u glavnom gradu. Najznačajnije su Crkva Agios Minas, Crkva Svete Katarine Sinajske, Crkva Svetog Tita i Bazilika Svetog Marka (potiče iz perioda vladavine Venecijanaca ovim ostrvom).
Kada se umorite od razgledanja grada preporučujem da prošetate zapadno od luke i odmorite na plaži Amudara koja je dugačka oko 6 km.

Krit Heraklion Agios Minas
Crkva Agios Minas

HANJA – ili kako je drugačije zovu „kritska kraljica“, nekadašnja je prestonica Krita (do 1972.godine). Najstariji tragovi naseljenosti datiraju iz minojske epohe, kada je na mestu današnje luke postojao grad-palata Kidonija. Svoj razvoj nastavlja u antičkom periodu, da bi kroz vekove koji su usledili bila pod rimskom, vizantijskom, venecijanskom i turskom vlašću. O burnoj prošlosti Hanje svedoči arhitektura grada.
Danas je to vrlo živopisan grad, prepoznatljiv po svetioniku u venecijanskoj luci, šarenim fasadama zgrada nanizanim uz samo šetalište i Kučuk Hasan džamiji. Verovatno najčešći motiv na razglednicama iz Hanje jeste Kučuk Hasanova džamija sa upečatljivom kupolom koja dominira panoramom starog grada.
Hanja nema plažu u samom gradu i to je jedini nedostatak, u svakom drugom pogledu je očaravajući grad. Uživali smo šetajući njenim šarenim ulicama, razgledajući izloge radnji i upijajući miris mora dok su sa svih strana dopirali zvonki glasovi grčkih domaćina da budemo gosti baš njihovog restorana.

Hanja luka
Hanja
Hanja
Venecijanska luka u Hanji

RETIMNO je treći po veličini grad na Kritu posle Herakliona i Hanje. Od ova dva grada se razlikuje pre svega zbog kombinacije romantičnog starog grada sa dugom peščanom plažom. Retimno broji oko 60 000 stanovnika i svrstava se u mlađe gradove ostrva.
Prvobitno je bio stanica na pola puta između Hanje i Herakliona da bi vrlo brzo postao sedište aristokratije. Retimno ima burnu istoriju, osvajan je od strane Mletačke republike i Otomanske imperije. Svedoci ovih vladavina su venecijanska luka i očuvano staro gradsko jezgro sa mletačkom arhitekturom, suvenirnicama, malim trgovima i džamijama, što šetnju popločanim ulicama čini magičnijom.
Gradom dominira mletačka tvrdjava Fortreza u čijem amfiteatru se organizuju koncerti, izložbe i druge svetkovine.

 Retimno svetionik
Svetionik u luci

Retimno smatram najboljom bazom za smeštaj na Kritu. Ima dobar položaj za obilazak najlepših plaža (Balos, Elafonisi, Sejtan Limani, Preveli), Hanje, Herakliona i Knososa (udaljen oko sat vremena), i odličnu gradsku plažu dugu čak 12 km. Preporučujem ga i verujem da Retimno može da udovolji prohtevima i najzahtevnijeg turiste.

 Retimno plaza
Restorani duž šetališta u Retimnu
Krit Retimno plaza
Gradska plaža u Retimnu

AGIOS NIKOLAOS je nekada bio ribarsko naselje a danas predstavlja mondensko letovalište sa divnom marinom. Ovaj živopisni gradić u zalivu Mirabelo glavni je grad regije Lasiti, od Herakliona udaljen oko 70km. Broji oko 10.000 stanovnika.
Prepun je restorana, kafića, taverni i luksuznih prodavnica, ali je svakako najprepoznatljiviji po malom „jezeru bez dna“, u kome se po verovanjima kupala boginja Atina. Zapravo, jezero je nastalo suženjem morske obale i sa morem je povezano uskim kanalom. Čitav centar grada izgradjen je oko pomenutog jezera i vrlo slikovno izgleda.

Agios Nikolaos
Agios Nikolaos
Agios NIkolaos

HERSONISOS je grad u istočnom delu Krita, nadaleko poznat po burnom noćnom životu. Broji nešto više od 20 000 stanovnika i zahvaljujući blizini aerodroma u Heraklionu poslednjih decenija se razvio u najveće letovalište na ostrvu. Nema neki istorijski značaj, klasično je turističko mesto gde je sve podređeno mladima iz raznih delova Evrope. Zbog nešto nižih cena smeštaja u odnosu na druga letovališta, najčešće je odredište naših turista koji se opredele za istočni deo Krita.


PLAŽE NA KRITU

Plaže na Kritu su posebna kategorija i o njihovoj lepoti može naširoko da se piše. Izbor je veliki, bilo da volite mirnije plaže, urbanizovane, sa puno sadržaja i ljudi ili one potpuno divlje. Ovde priroda nije štedela.

Na severozapadu ostrva nalazi se jedna od najlepših plaža Krita, Evrope i jedna od mojih omiljenih a to je laguna BALOS. Ovo mesto je nešto najbliže mojoj percepciji raja. Kombinacija belog peska i nestvarno tirkizne boje vode neodoljivo podseća na plaže Kariba. Ne zna se da li je lepši kad dolazite kopnenim putem pa sa vrha brda dok se lagano spuštate, upijate lepotu pred vama ili dok mu se približavate brodom uživajući u najneobičnijem spektru plave i zelene boje.

Laguna Balos
Pogled na lagunu Balos sa brda
 laguna Balos
Laguna Balos sa broda
 Balos
Plaža Balos

Da biste došli do ove plaže imate dve mogućnosti, brodom iz Kisamosa ili autom po neasfaltiranom seoskom putu. Za koju god opciju da se odlučite nećete pogrešiti. Ako dolazite autom, sami gospodarite svojim vremenom i možete ostati u laguni koliko želite. Ako se pak opredelite za dolazak brodom, ograničeni ste na tri sata na Balosu, ali imate mogućnost da vidite i ostrvo Gramvusa, do kog se može samo vodenim putem. Mi smo se opredelili za drugu opciju i nismo pogrešili, Gramvusa je itekako vredna posete.

Krit ostrvo Gramvusa
Pogled na lagunu Balos sa Gramvuse
Gramvusa tvrđava
Mletačka tvrđava na Gramvusi

Balos će vas opčiniti ali kada vidite ELAFONISI pomislićete da se java poigrava sa vama i da ste zaglavili u nekom filmu. Zatvorite oči, udahnite duboko i prepustite se toplom povetarcu da vam miluje kožu dok hodate po tepihu od najfinijeg roze peska.

Elafonisi plaža
Krit Elafonisi

Kada otvorite oči i zagledate se u pučinu na kojoj se prelivaju najneverovatnije nijanse tirkizne, shvatićete značenje rečenice „La vita e Bella“.
Elafonisi u prevodu znači ostrvo jelena a ime je dobila zbog toga što graciozna šetnja po plićacima ove plaže podseća na hod jelena. Plaža se nalazi 80 km jugozapadno od Hanje a put do nje vodi kroz živopisan kanjon. Vrlo je pristupačna, kolima se može doći do same plaže, gde postoje improvizovan parking i jedan bar.

Krit Elafonisi
Krit Elafonisi
Elafonisi

Balos i Elafonisi se s pravom nazivaju evropski Karibi i svrstavaju u najlepše plaže Evrope, pa i sveta. Obe su čuda prirode, potpuno divlje, okružene netaknutom prirodom sa nestvarno tirkiznom bojom vode.

Krit Elafonisi

FALASARNA je peščana plaža na zapadnoj strani ostrva okružena visokim planinama. Za razliku od prethodne dve nema plićaka, voda je hladnija a struje jake. Na samoj plaži postoje brojni sadržaji (bar, restoran, suncobrani, tuševi, tereni za sport) i dovoljno je prostrana da primi veliki broj turista a da se ne stekne utisak da je gužva. U svakom slučaju Falasarnu ne bi trebalo propustiti jer po lepoti stoji rame uz rame sa prve dve. Kombinacija tirkiznog mora i zlatnog peska sa najlepšim zalascima sunca na Kritu, godinama je svrstava u najlepše plaže Grčke.

Krit falasarna
Falasarna

SEJTAN LIMANI (Stefanou kod Grka) je malena uvala na poluostrvu Akrotiri, 20 km udaljena od Hanje. Ima izgled krivudavog zaliva usečenog u stene. Plaža je jako mala i nešto teže pristupačna ukoliko nemate iskustva u planinarenju. Od mesta gde se ostavlja automobil potrebno je oko 20 minuta spuštanja po strmom terenu da biste imali privilegiju da se okupate u ovom skrivenom raju. Nema nikakvih sadržaja, potpuno je divlja, ali je vrlo često u jeku sezone pretrpana turistima.

Krit seitan limani
Sejtan Limani

PREVELI ili kako je popularno zovu Palm beach, najlepša je plaža regije Retimno i jedan od simbola Krita. Nalazi se na južnoj obali ostrva na samom ušću reke Kourtaliotis u Libijsko more. Privlačna je zbog šume palmi koja okružuje reku i činjenice da se istovremeno možete kupati u slanoj morskoj i slatkoj rečnoj vodi. Na plaži postoji jedan bar, suncobrani i ležaljke ali nisu neophodni jer postoji dosta prirodnog hlada.

Krit plaža preveli
Plaža Preveli
Krit Palm beach
Reka Kourtaliotis
Krit šuma palmi
Šuma palmi u neposrednoj blizini plaže

Posebnu pažnju treba obratiti na izbor puta do ove plaže. Postoje tri načina i dobro se pripremite da ne biste završili vozeći se kilometrima kroz kanjon bez asfalta i zaštitnih bankina. Mi nismo bili te sreće da pogodimo najlakši put (meštani su nas uputili na kanjon) i osim što je put potrajao, imali smo peh sa vetrom koji je na najvišoj tački kanjona odvalio vrata na autu. Plaža je zaista lepa ali naš utisak s nje i nije, s obzirom da je ogroman stres za sve nas bila pomisao na povratak istim putem.
Kako god, kad se nadjete na Kritu Preveli je nezaobilazna, na nju će vas svi uputiti, zato mapu u ruke i kod manastira Preveli desno ili kolima do Plakiasa pa brodićem do plaže.

Krit plaža preveli
Put do plaže Preveli
Južni Krit
Libijsko more i južni Krit

MATALA je 300 metara dugačka plaža koja se nalazi u istoimenom zalivu južno od Herakliona. Prepoznatljiva je po stenama u koje su uklesana udubljenja koja su prvobitno bila rimske grobnice a kasnije naseobine hipika. Danas je to jedna od najbolje organizovanih plaža Krita sa prelepim zlatnim peskom, barovima, tavernama i suncobranima, tako da je celodnevno uživanje zagarantovano.

Krit plaža matala
Matala

Ovo su bile neke od najlepših i najposećenijih plaža zapadnog dela ostrva. Svakako bi trebalo spomenuti i gradsku plažu koja se od Retimna kilometrima pruža na istok. Veoma je prostrana i lepo uredjena, delimično peščana a delom šljunkovita. Uz samu plažu prostire se šetalište sa drvoredom palmi, restoranima i suvenirnicama gde možete uživati u popodnevnim šetnjama.

Krit Retimno
Retimno

Ako bih morala da izdvojim najlepšu plažu ne bih mogla to da uradim bez griže savesti. Da li je to prostrana peščana Falasarna sa najlepšim zalascima sunca, izolovana uvala Sejtan Limani ili pak Preveli sa šumom palmi oko reke koja ističe iz kanjona i uliva se u more? Ili je neka od prve dve? Zaista teška odluka.

KORISNE INFORMACIJE O KRITU

Prilikom donošenja odluke da letujete na Kritu, uzmite u obzir i vrlo važan faktor koji može da utiče na celokupan doživljaj. To je VETAR.
Ostrvo se nalazi pod uticajem severnih, južnih i severozapadnih vetrova promenljivog smera i jačine. Tokom jula i avgusta dominira severni vetar, takozvani meltemi. Svakodnevno na recepcijama hotela stoje istaknuti trodnevni podaci o smeru i jačini vetra, a dobro bi bilo konsultovati se sa meštanima o tome koju plažu posetiti u zavisnosti od pravca vetra toga dana. Primera radi, ukoliko duva severni vetar, kupanje u Retimnu je gotovo nemoguće (6 od 10 dana tokom našeg boravka bila je crvena zastavica) pa ostaje opcija da se ide na južnu obalu (plaže Preveli, Matala, Triopetra). U slučaju zapadnog vetra izbegavati plaže Elafonisi, Falasarna i Balos. Plaže su peščane, vetar podiže pesak koji šiba po telu pa imate utisak da ste u sred peščane oluje. Svu jačinu kritskog vetra imali smo priliku da osetimo u unutrašnjosti ostrva, na putu do plaže Preveli, kada nam je u kanjonu vetar polomio vrata na automobilu. Dobra stvar kod vetra je činjenica da ublažava vrućine na ovom najjužnijem grčkom ostrvu (tokom leta temperature su preko 35 stepeni).

U svakom slučaju, ne dozvolite da vam vetar pokvari utisak o ovom divnom ostrvu. Meni nije.

Krit talasi
Talasi u Retimnu

Kada su u pitanju cene vanpansionske potrošnje one su nešto više u odnosu na kontinentalni deo Grčke, ali pristupačne. Taverne i restorani su preslatki, naročito oni uz put, na koje naiđete sasvim slučajno, tražeći predah od vožnje i Sunca.

Krit taverna
Krit restoran
Taverne u unutrašnjosti ostrva

Što se hrane u hotelima tiče korektna je, za svakoga ima ponešto. Ali imajte u vidu da je kategorizacija hotela u Grčkoj drugačija u odnosu na Španiju i Tursku, te su hoteli iste kategorije lošiji ovde. U hotelu sa 3 zvezdice ne očekujte hranu, komfor i uslugu kao u Španiji (godinu dana ranije sam bila na Majorki pa sam mogla da uporedim).
Vrlo bitna stavka kod letovanja na Kritu jesu izleti. Predstavnici agencija na destinaciji će vam dati ponudu koja se po njihovim rečima ne odbija. Bilo bi dobro da ne nasednete i pre prvog sastanka prošetate gradom i kod lokalnih agencija se raspitate o cenama izleta koje ste planirali. Više nego duplo su jeftiniji. Kao uostalom i iznajmljivanje automobila. Poredjenja radi izlet na Elafonisi je koštao 47 evra naspram 18 kod grčke agencije, Santorini 177 u odnosu na 115 i slično.

ŠTA VIDETI NA KRITU?

Ostrvo je ogromno i u zavisnosti od toga da li ste odseli na istočnoj ili zapadnoj obali razvrstala sam nezaobilazna mesta.
Zapadna obala: venecijanski gradovi Hanja i Retimno, plaže Elafonisi, Balos, Falasarna, Sejtan Limani i Preveli, kanjon Samaria.
Istočna obala: glavni grad Heraklion, mondenski Agios Nikolaos, Lasiti, arheološki lokalitet Knosos, plaže Vai, Matala, ostrvo Hrisi.
Mi smo ovaj put izabrali zapadnu regiju ostrva ali za neko naredno istraživanje čeka nas istočna, za koju sam uverena da će imati čime da nas osvoji.

Deset dana je premalo da se ovo ogromno ostrvo istraži ali je sasvim dovoljno da se zavoli.

Krit

Ukoliko ste ljubitelj grčkih ostrva, možete baciti pogled na tekst o Sirosu, netaknutom dragulju kikladskih ostrva. Ako vam se dopao tekst o Kritu i mislite da bi nekome bio koristan, podelite sa prijateljima.

 

One thought on “Krit – letovanje na najjužnijem grčkom ostrvu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.