Kipar – ostrvo rajskih plaža

Zamislite kopno nadomak Male Azije i Levanta, obasjano suncem, okruženo tirkiznim morem. Njegovo sušno, ispucalo tlo i uzavreli kamenjar zapljuskuju talasi Sredozemnog mora. E, to vam je ostrvo Kipar, malo parče raja u Istočnom Sredozemlju. 

Kipar je sa površinom od 9251km2 treće po veličini ostrvo Mediterana, odmah iza Sicilije i Sardinije. Po geografskom položaju pripada Bliskom istoku, ali se zbog jakih kulturnih i istorijskih veza sa Grčkom, smatra delom Evrope. Da se vratimo nekoliko miliona godina unazad videli bismo da je Kipar nekada bilo spojen sa kopnom Male Azije. 

Zaliv Akrotiri

U pogledu reljefa možemo izdvojiti 3 celine i to planinu Trodos (najviši vrh 1951 m), visoravan Kirenija i plodnu niziju Mesaorija

Na Afroditinom ostrvu (veruje se da je boginja ljubavi rođena upravo ovde) sunce sija čak 340 dana godišnje. Tako da nema bojazni da će vam loše vreme pokvariti odmor, letnja sezona traje od početka maja do kraja oktobra. Klima je izrazito mediteranska a odlikuju je veoma topla i sušna leta i blage zime. Unutrašnjost kopna i planina Trodos imaju nešto izmenjeniju klimu. Najtopliji grad je Nikozija (najviša ikad izmerena temperatura u hladu iznosi 48°C).

KIPAR KROZ ISTORIJU 

Iako u naslovu stoji „ostrvo rajskih plaža“, kao geograf, teško da priču o Kipru mogu da svedem na lepo more i dobar provod, što je većini prva asocijacija. Svake godine ovo ostrvo poseti oko 4 miliona turista, koji svesno biraju da vide samo lepu stanu, istoriju odbacuju, jer je depresivna. 

Ali da krenemo od početka. Veruje se da naziv Kipar vodi poreklo od reči „cuprum“ što znači bakar, koji se u antičko doba ovde naveliko kopao. Najstarija naselja potiču iz neolita (7000-3900 godina p.n.e.) i to su Kirokitija i Kalavasos. Tokom bronzanog doba na ostrvo dolaze Grci i osnivaju svoja naselja Pafos, Kurion, Salamis, uporedo sa Grcima nastanjuju se i Feničani (naselje Kition) čime počinje mešanje kultura. 

S obzirom na važan geostrateški položaj (na dodiru Evrope, Azije i Afrike) oduvek je bio sfera interesovanja i meta velikih sila. Ovim prostorima vladali su Feničani, Persijanci, Rimljani, Vizantinci, Mlečani, Turci i na kraju Britanci. Sve do 1960. godine Kipar je bio britanska kolonija (zahvaljujući toj činjenici jedna je od četiri zemlje Evrope u kojoj se vozi levom stranom). Pod vlast britanske krune dolazi na Berlinskom kongresu, kada ga Osmanlije ustupaju Britancima.

 Pokret za sticanje nezavisnosti i ujedinjenje sa Grčkom Enosis počinje intenzivno da deluje nakon Drugog svetskog rata da bi konačno, 1960. godine Kipar dobio nezavisnost i prestao da bude jedina kolonija u Evropi. Međutim, blagostanje ne traje dugo. U godinama koje su usledile kiparski Turci sve više izražavaju nezadovoljstvo, jačaju tenzije između dva naroda, tako da su ostrvljani 70-ih godina prošlog veka iskusili nevolje građanskog rata. U leto 1974. godine Turci koriste političke nemire na ostrvu i šalju 30.000 vojnika koji se iskrcavaju u luci Kirenija i okupaju severni deo. 

Granični prelaz u centru Nikozije

Iste godine Kipar je podeljen na Južni – grčki i Severni – turski deo (međunarodno je priznat samo od Republike Turske, za grčke Kiprane to je okupirana teritorija). Za ovo ostrvo se može reći da je platilo cenu svog izuzetno važnog položaja, na raskršću tri kontinenta i puteva koji ih povezuju. Ono je Ahilova peta i Turske i Grčke, a pretenzije na njegov položaj seme razdora. 

2004. godine cela Republika Kipar je ušla u Evropsku uniju, paradoks je da je severni, okupirani deo tehnički u EU, ali niti je pod evropskim zakonima niti se priznaje kao zaseban entitet. 

Kipar
Pogled na Severnu Nikoziju sa tornja Šakolas

GRADOVI NA KIPRU

Koliko god da su me plaže oduševile, utoliko je utisak o gradovima osrednji. Jednostavno, Kipar je ostrvo burnih događaja u bliskoj prošlosti i to sam osetila, čim bi se udaljila od centra i zašla u sporedne uličice. Oronule fasade, lokali koji zvrje prazni, polomljena stakla na izlozima, smeće… Kao nedovršena priča, opterećena bremenom podela. 

Kipar broji oko 1,2 miliona stanovnika, najveći gradovi su Limasol, Larnaka, Pafos, Aja Napa u grčkom delu, Kirenija i Famagusta u turskom, dok je glavni grad Nikozija podeljen između dve etničke skupine na ostrvu. 

NIKOZIJA (LEFKOZIJA)

Ako birate da na Kipru obiđete samo jedan grad, savetujem da to bude Nikozija. Larnaka je simpatična, Limasol moderan, ali smatram da ćete duh Kipra najbolje doživeti u njegovoj prestonici. 

Nekada davno ovde je postojao grad-država imena Ledra (po kome i glavna ulica nosi naziv) a danas je Nikozija najveća urbana celina na ostrvu. Ne tako davno ostrvo je prošlo kroz težak građanski rat. Od tada je prošlo skoro 5 decenija, tenzije su se malo smirile a dojučerašnje komšije i prijatelji žive podeljeni ogradom tzv. Zelenom linijom.

Upravo zato u Nikoziji ćete doživeti jedinstveno iskustvo da u samom centru naiđete na granični prelaz i uz pasoš pređete u Republiku Severni Kipar, priznatu jedino od strane Turske. 

Nikozija sigurno nije najlepši grad koji sam videla, ali jeste jedan od najneobičnijih. Spoj dve kulture, dva naroda strogo podeljena barikadama. Ovde imate priliku da šetate ulicama Nikozije, divite se venecijanskoj arhitekturi a onda samo par metara dalje, kao kroz portal „uskočite“ u tipičan istočnjački kvart, u državu koja de facto ne postoji.

Ulica Ledra u grčkom delu
Kipar Nikozija
Bujuk Han (karavan saraj) u turskom delu Nikozije

Da biste upoznali prestonicu Kipra dovoljno je par dana, većina znamenitosti nalazi se u samom centru grada, na pešačkoj udaljenosti. Savetujem da se opremite vodom i prijatnom odećom jer u Nikoziji zna biti pakleno vruće. I uživajte! U lepim, ali i oronulom fasadama, osmesima ljubaznih ljudi koje ćete sresti s’ obe strane barijere, neboderima i udžericama…. Jer ovo je grad protivrečnosti kome se ispod širokog osmeha naziru nezaceljene rane. 

LARNAKA 

Što se Larnake tiče, tragovi naseljenosti datiraju iz perioda 6000 godina p.n.e. i to je čini najstarijim gradom na celom ostrvu! Podignuta je na ruševinama antičkog grada Kitiona koji je tada, zbog svog položaja, bio bogata trgovačka luka. Široko otvorena ka moru, smeštena nadomak Levanta, Larnaka je oduvek bila meta osvajača. Strateški važan položaj zadržala je do današnjih dana, samo što su sada moderni „osvajači“ turisti iz svih delova sveta, koji slete na Međunarodni aerodrom u Larnaki i odatle kreću u istraživanje ostrva. 

Kipar Larnaka
Crkva Svetog Lazara

U Larnaki živi oko 50.000 ljudi, pretežno Grka. Turistima najinteresantniji su šetalište Finikudes, crkva Svetog Lazara, plaža Makenzi, Slano jezero i luka. 

Kipar Larnaka
Zanimljive fasade u Larnaki
Šetalište Finikudes

LIMASOL 

Limasol je najveća luka i drugi po veličini grad na Kipru. Moj utisak jeste da je i najmoderniji i najkosmopolitskiji. Tome, sasvim sigurno, doprinose visoki soliteri koji su sagrađeni, ili se grade, tik uz obalu. 

Ulazak u Limasol iz pravca Larnake trajao je poprilično dugo, činilo mi se da je čitav grad od 100.000 ljudi smešten na obali mora. 

Kipar Limasol
Promenada Molos
Kipar limasol
Marina Limassol

Simbol Limasola je Molos promenada i jedna od najluksuznijih marina koju sam imala prilike da vidim. U ovaj grad se dosta ulaže, pretenduje da postane jedna od najekskluzivnijih luka Mediterana.

Ako bih u jednoj rečenici trebalo da opišem ova dva grada rekla bih da je Larnaka stidljiva primorska lepotica, dok me Limasol podseća na raskošnog gospodina, diva koji se rasplinuo da zagrli zaliv Akrotiri. 

Crkva u Limasolu

AJA NAPA

Aja Napa je najpoznatije letovalište na ostrvu, omiljeno kako mladima, tako i porodicama sa decom i starijoj populaciji. Nalazi se na jugoistoku ostrva i s obzirom na to da je sinonim za dobar provod, zovu je i „Kiparska Ibica“. 

Inače, samo ime Aja Napa u prevodu sa starogrčkog znači „šumovita dolina“, zbog šuma kojima je ovaj prostor nekada davno bio prekriven. Sve do 19. veka bila je malo ribarsko mesto, da bi ekspanzija turizma počela sedamdesetih godina prošlog veka. 

Od znamenitosti u Aja Napi izdvojila bih Park skulptura koji se nalazi na brdu iznad grada (na putu ka Protarasu), centralni trg sa manastirom koji je posvećen zaštitnici grada Svetoj Napi i slatku malu luku. 

Kipar Aja Napa
Manastir u centru Aja Nape
Kipar Aja Napa
Crkva Aja Tekla

Priznaću da mi se na prvi pogled nije mnogo dopala. Nema šarm primorskih gradića na koje sam navikla, imala sam utisak da je sve instant i neautentično. U nekim momentima bih pomislila da sam preterano kritična, ali bi me pogled na kitnjaste lokale brzo razuverio. 

 Da zaključim priču o Aja Napi, iako me nije impresionirala, do kraja odmora sam je prihvatila takvu kakva jeste, smela i haotična. 

Kipar Aja Napa
Luka u Aja Napi

FAMAGUSTA 

Famagusta je 4. po veličini grad na ostrvu, nekada je nazivan Francuskom rivijerom Kipra jer je polovinom prošlog veka ugošćavao brojne svetske zvezde. Do turske invazije 1974. godine ovde su živeli kiparski Grci, međutim kako je turska vojska tokom intervencije zauzela i Famagustu, oko 40.000 Grka bilo je prinuđeno da napusti grad i preseli se na jug. Napušteni grad nastanjen je doseljenicima iz Turske. 

Obilazak Famaguste je bio u planu, ali kako je deset dana malo a moj spisak podugačak, ostaje žal za tim što sam je ovom prilikom propustila. Svakako preporučujem da vidite i Famagustu, naročito Grad duhova – Varošu, jer je svojevrsan doživljaj. Tužna slika ovog mesta dočarava svu besmisao rata i progona komšija. 

Nekada luksuzno letovalište sa hotelima uz obalu, danas deluje sablasno, ograđeno je žicom i potpuno prazno. 

PAFOS se nalazi na krajnjem jugozapadu ostrva i ovaj put nam, zbog daljine, nije bio u planu. Vredno je napomenuti da Pafos važi za kulturnu prestonicu Kipra i da se ceo grad nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Prema mitologiji, upravo ovde je rođena grčka boginja ljubavi i lepote Afrodita. 

 PLAŽE NA KIPRU 

Kipar je nadaleko poznat po svojim plažama i prelepom moru i lično smatram da je to adut broj jedan kada je turistička ponuda ostrva u pitanju. 

Plaže u regiji Famagusta (oko Aja Nape) se smatraju najlepšim na celom ostrvu a odlikuje ih kristalno čisto tirkizno more i sitan beli pesak. Sve one plaže koje ste pre dolaska gledali na internetu, uživo su još lepše. 

Plaže na Kipru

Najpopularnije su Nisi, Fig tree, Makronisos, Vathia Gonia, Konos, Landa, Aja Tekla i mnoge druge. Regija Famagusta je odlično povezana gradskim prevozom koji ide do svih nabrojanih plaža tako da rentiranje auta nije neophodno.

HRANA NA KIPRU 

Kiparska kuhinja je tipična mediteranska, bazirana na mesu, siru, povrću, voću i začinima. Može se reći da je kombinacija grčke i turske, ali su prisutni uticaji Bliskog istoka i Velike Britanije. Tradicionalna jela koja morate probati kad dodjete na ovo ostrvo su polutvrdi sir halumi, suvlaki, slatkiš lukumades, a od pića rakija zivanija (izuzetno jaka rakija napravljena od grožđa) i naravno, kiparsko vino komandarija.  

 

Ovo je, definitivno, ostrvo koje preporučujem da za života vidite bar jednom. Ukratko, Kipar je čista egzotika nadomak Evrope. 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.