Budimpešta – šta obići za jedan dan?

Budimpešta je glavni i najveći grad Mađarske koji broji oko 2 miliona stanovnika. Ekonomski i kulturni centar države nastao je 1873. godine spajanjem tri nezavisna grada – Budima, Pešte i Obude. Zbog svoje lepote i činjenice da je veliki broj znamenitosti pod zaštitom UNESCO, često ga zovu i „Parizom Istoka“.

Budimpešta
Budimpešta

Budim je stari, romantičan deo, Pešta moderan i dinamičan, dok je Obuda manje poznata jer je izvan turističkih putanja. 

Iako „Dunavska lepotica“ zahteva mnogo više vremena od jednog dana odlučila sam da napravim mali vodič za one koji su kroz Budimpeštu u prolazu ili u nju dodju na izlet. 

Ako planirate putovanje u ovaj divni grad, u nastavku vam donosim spisak od 10 sjajnih lokacija koje neizostavno treba obići/doživeti. Kako u Budimpešti imamo dva centra grada pobrojala sam najveće znamenitosti u svakom od njih. 

BUDIM

Budim je srednjovekovna četvrt na desnoj obali Dunava. Njene kaldrmisane ulice i građevine raznih arhitektonskih stilova vratiće vas u prošlost, u vreme kada su njima koračali kraljevi. 

Panoramom ovog dela Budimpešte dominiraju Budimski dvorac, Matijasova crkva i Ribarski bastion, to su najupečatljiviji objekti kada sa leve obale Dunava pogledate ka desnoj. 

1. BUDIMSKI DVORAC 

Dvorski kompleks iz 13. veka služio je kao rezidencija za kraljeve. Gradnja je započeta 1247. godine na zahtev kralja Bela IV. U vekovima koji su usledili svaki kralj je ponešto dograđivao da bi konačan izgled dala Marija Terezija. Tokom vremena rušen je i ponovo građen, u 19. veku zbog političkih nesuglasica biva zapaljen, ali je obnovljen i stavljen pod zaštitu UNESCO-a. 

Danas se u njemu nalaze Mađarska nacionalna galerija i Muzej grada. Ulaz u dvorište kompleksa je besplatan, ali se ulaz u sam dvorac i muzeje naplaćuje. 

Budimpešta Budimski dvorac
Budimski dvorac

2. RIBARSKI BASTION

Da nije sve uvek onako kako izgleda najbolji primer je Ribarski bastion. Iako izgleda kao srednjovekovno utvrđenje, star je tek nešto više od sto godina i nikada nije služio kao utvrđenje. Kao i većina objekata u gradu, nastao je u vreme milenijumske izgradnje, oko 1896. godine, kada se slavilo hiljadu godina od dolaska mađarskih plemena na ove prostore. 

Čini ga sedam kula koje simbolizuju sedam plemena i njihovih poglavara koji su osnovali državu Mađarsku. Ime Ribarski dobija jer je podignut na mestu gde je u srednjem veku bila riblja pijaca. 

Na ovom mestu nastaju najlepše fotografije Budimpešte, osim toga odavde se pruža i predivan pogled na Peštu, Margitino ostrvo i mostove preko Dunava. 

Budimpešta Ribarski bastion
Ribarski bastion

3. MATIJASOVA CRKVA najveća je svetinja za narod Mađarske jer su u njoj vekovima krunisani kraljevi. Ime nosi po Matiji Korvinu koji se u njoj venčao dva puta. Sa dolaskom Turaka biva pretvorena u džamiju, a kasnije i u jezuitsku katedralu. 

Nalazi se odmah pored Ribarskog bastiona, a prepoznaćete je po šarenom krovu. Ulaz se plaća, ali je u sklopu ulaznice uračunata i poseta Muzeju crkvene umetnosti. 

Budimpešta matijasova crkva
Matijasova crkva

4. CITADELA 

Na vrhu brda Gelert, na najvišoj tački grada smeštena je Citadela – tvrđava izgrađena za vreme Habzburške monarhije. Strateški položaj je s razlogom izabran jer se sa citadele lepo vide i Budim i Pešta, pa je vojska mogla da kontroliše dešavanja. Pored tvrđave nalazi se i statua Slobode, 14 metara visok kip podignut u čast oslobođenja grada od nacista. Samo brdo je dobilo ime po biskupu Gelertu koga su u 11. veku mađarski antihrišćani bacili sa vrha.

Danas se u sklopu lokaliteta nalaze hotel (čije su sobe preuređene ćelije), restoran i muzej sa istorijskim eksponatima. 

PEŠTA 

Kada se predje neki od prelepih budimpeštanskih mostova zalazi se u moderniji i užurbaniji deo Budimpešte – Peštu, tipičan srednjoevropski grad. Ako ste mislili da je sve vredno posete u starom delu grada, prevarili ste se. U Pešti vam nikada neće biti dosadno, većina znamenitosti potiče s kraja 19. veka i izgrađena je za Milenijumsku izložbu.

Ulice Pešte

Dopada mi se što zbog pandemije nigde nema gužvi kao ranije. Čak su i najpoznatije turističke atrakcije poput Katedrale Svetog Stefana, Vaci ulice, Parlamenta, Trga Vorošmarti i Trga Heroja poluprazne. 

5. PARLAMENT

Šta reći o ovom grandioznom gotskom zdanju koje je simbol Budimpešte i čitave Mađarske? Treći je najveći parlament na svetu i drugi u Evropi (iza Bukureštanskog). Zanimljivo je spomenuti da je njegova gradnja koštala neverovatnih 38 miliona zlatnih kruna, da ima 691 sobu i 19 kilometara hodnika i stepenica. Zgrada simbolizuje 12 meseci i 4 godišnja doba i nalazi se na, gotovo, svakom suveniru i razglednici. Osim što spolja izgleda spektakularno, u svojoj riznici čuva krunske dragulje mađarske kraljevine koji su više puta bili kradeni. Deo zgrade se koristi za parlament, dok je deo dostupan za turističke posete, na ovom linku imate sve informacije o cenama i satnici posete. 

Budimpešta Mađarski parlament
Parlament sa reke

6. TRG HEROJA

To je jedan od najprostranijih trgova Mađarske, smešten na kraju Andraši bulevara. U prvi mah se uočava simetrija, sa leve strane se nalazi Muzej lepih umetnosti, a sa desne Palata umetnosti. 

U centru je Milenijumski spomenik čija je gradnja započeta 1896. godine u čast hiljadugodišnjice od dolaska mađarskih plemena na ove prostore. Na stubu visokom 36 metara nalazi se statua arhanđela Gabrijela koji u jednoj ruci drži Svetu krunu a u drugoj dupli krst kao simbol ujedinjenja države Mađarske i katoličke crkve. Stub je okružen statuama sedmorice vođa koji su vodili mađarska plemena preko Karpata. 

Budimpešta trg heroja
Milenijumski spomenik

Ime Trg heroja nosi po herojima čije se bronzane statue nalaze između kolonada. Neke od ličnosti koje su zavredile da se nađu na najlepšem trgu Budimpešte jesu Lajoš Košut Sveti Ištvan, Janjoš Hunjadi i drugi. 

Iza trga nalaze se Veliki park sa Vajdahunjad zamkom i banja Sečenji. 

Trg heroja

7. KATEDRALA SV. STEFANA

Da li verujete da je bazilika Svetog Stefanae najfotografisanija građevina u Budimpešti? Zvučalo mi je neverovatno da je ima na više fotografija nego Parlamenta, ali tako kažu. 

U svakom slučaju i jedna i druga građevina predstavljaju svojevrsne simbole ovog grada. Visoke su tačno 96 metara, što ima simbolično značenje, naime, 96 su poslednje dve cifre godine kada je osnovana država Mađarska (896. godine). Nijedna zgrada u Budimpešti ne sme biti viša od 96 metara čime se pokazuje jedinstvo crkve i države i njihov podjednak značaj. 

Katedrala Svetog Stefana može da primi čak osam i po hiljada ljudi, a ime je dobila po Stefanu (Ištvanu), prvom kralju Mađarske. U crkvi se nalazi najveće i najteže zvono u Mađarskoj koje teži 9 tona, kao i mumificirana ruka pomenutog kralja. Ulaz se zvanično ne naplaćuje, ali je poželjno dati prilog na ulazu.

Ako krenete ulicom Zrinji od Dunava, sve vreme ćete gledati kupolu bazilike, u početku malu, dok ne dodjete do trga kada će vam se ukazati u svoj svojoj lepoti. Za 2 evra moguće je i popeti se na kupolu i posmatrati panoramu grada. 

Budimpešta ulica Zrinji
Ulica Zrinji

8. KRSTARENJE je nezaobilazna aktivnost kada dodjete u Budimpeštu. Vaše putovanje neće biti kompletno bez krstarenja po lepom plavom Dunavu. Nakon što razgledanjem i pešačenjem upoznate grad, krstarenje će samo zaokružiti vaš doživljaj istog. 

Kada sam pre, ravno, deset godina bila ovde doživela sam noćno krstarenje uz zvuke valcera i vino. Ovaj put smo se zadovoljili plovidbom u predvečerje, ali bez vina.  

Nevažno je da li sa reke posmatrate Budim i Peštu okupane poslednjim zracima sunca ili obasjane noćnim svetlima. Ugođaj je magičan, u svako doba dana i godine.

Krstarenje Dunavom

9. PANORAMSKI TOČAK ili Budimpeštansko oko najveći je mobilni točak u Evropi postavljen na Elizabetinom trgu, nadomak katedrale. Raspolaže sa 42 kabine, vožnja košta 10 evra (za odrasle) i mada traje svega par minuta vredi svaki cent. Nezaboravan je doživljaj posmatrati Budimpeštu iz ptičje perspektive. 

Budimpešta
Pogled iz panoramskog točka

10. ŠTA PROBATI?

I za kraj, kada se umorite od tolike šetnje predlažem da napravite pauzu i u nekom od brojnih restoranu probate imađarska nacionalna jela. Nadaleko su poznati specijaliteti kao što su gulaš, paprikaš, langoš, ali i deserti poput šamloi galuške i doboš torte.

Budimpešta langoš
Langoš na trgu Vorošmarti

 Budimpešta je jedan sadržajan grad i odličan izbor u svako godišnje doba, bilo da planirate višednevni odmor ili kraću posetu. Posebnu draž ima u vreme praznika kada se najveći trgovi pretvore u blještave božićne markete. U svakom slučaju, uverićete se da sa razlogom nosi epitet „Kraljica Dunava“.

Nadam se da će vam ovaj tekst biti od koristi i olakšati planiranje obilaska Budimpešte. Za sva dodatna pitanja i nedoumice stojim na raspolaganju. 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.